Žitije Bogdana kragujevačkog

Moj ubogi Sony Ericsson K610i priprema se za put u ve?na lovišta. Kako to znam ni sam pojma nemam, ali osećam. Tja, dugo smo mi zajedno. Kako je februar mesec već skoro prošao, meni je jasno da je telefon izdržao punih godinu dana. Alal mu. Slobodno sebe može da smatra počastvovanim - bedni LG - prošli telefon - iznervirao me je posle nepunih 8 meseci, a sada čami u tetkinim rukama. Nije više moja briga, blah.

A ovaj SE K610i je dobar telefon, neću da grešim dušu. Fenomenalan. I sAm kažem, 20% ću da ga menjam jer crkava, a 80% jer mi se sviđa ovaj drugi. Jebote, što je lep! Sony Ericsson T650. Dizajnerski neistomišljenici će svakako pljuvati po drugačije obojenoj cigli koju je dizajnirao petogodišnji Japanac. A-a. Meni se sviđa.

Nego, zajebana situacija, da ti kažem pravo. Imam pare, imam volju. Al' imam oca koji mi ne dozvoljava da od svojih para kupim telefon (!).

- De si, Slavo?
- E...
- Šta gledaš to?
- Ma neka emisija na diskaveriju, pojma nemam.
- A...ovaj...nego, slušaj, gledao sam sad neke telefone na netu i...
- Ne.
- Šta ne?
- Ne možeš da kupiš novi telefon.
- Što jebote?
- Moraš da naučiš da raspoređuješ pare.
- Idi bre Slavo u... Pa znam valjda, nisam pglu e?
- Šta nisi?
- Ništa bre, nego, Slavo, jebote, daaj...
- Ama ne može, samo možeš još više da me iznerviraš.

Par psovki u bradu i putem stepenica se uputim k svojoj sobi. Gledam onaj T650, bre, kakav je! A i f-cije su mu...ono... Nego, šta ćeš.

Ae poželite mi da kupim...